Heljda: broj 1 za Ruse

Bezglutenske namirnice
Podelite

 

Heljda je najpre gajena u Aziji, a kasnije se raširila na Bliski Istok i Tibet, a potom i na tlo Evrope.

Današnji najveći proizvođač heljde je Rusija, gde heljda zauzima posebno mesto u tradicionalnoj kuhinji, pored povrća i voća, začina, mesa i ribe, i mlečnih proizvoda.

Heljda je biljka koju smatramo žitaricom, a ona to, uistinu, nije. Heljda je cvetna biljka, iz porodice troskota, i rođak je zelja i rabarbare. I ne sadrži gluten.

Dok zelje i rabarbara imaju trouglastu, čvrstu stabljiku, od bele, preko nijansirane rozikaste, do ljubičaste boje, heljda ima seme trouglastog oblika, koje je jestivo sveže ili pečeno.

Cvetovi heljde imaju jak miris, i veoma su privlačni pčelama, pa se od nje dobija med tamne boje i punog ukusa. Koristi se kao prirodno đubrivo, kao biljka za suzbijanje erozije, i svakako za životinjsku i ljudsku ishranu.

Kako se heljda može konzumirati i sirova (dok je zelenkaste boje), kao takva je lekovitija od pržene, koju ljudi, ipak, više vole. Prilikom kupovine, treba obratiti pažnju da semenke heljde budu svetlije smeđih nijansi, jer će to značiti da su prošle manje tehničkih obrada.

Zbog obilja gvožđa, magnezijuma i folne kiseline, heljda sprečava anemiju, trombozu, i jača kardiovaskularni sistem. Pomaže kod katarakte, kod komplikacija sa bubrezima, snižava holesterol i krvni pritisak, a i korisna je za kontrolu nivoa šećera u krvi. Dobar je izvor vitamina B grupe, i često se nalazi u tanjiru vegetarijanaca, kao zamena za meso.

Heljda sadrži mnogo vlakana, koja su neophodna za pravilan rad organa za varenje. Namirnice bogate vlaknima su uglavnom siromašne mastima i kalorijama, a nikako nije preporučljivo ni preterivanje sa vlaknastom hranom, jer može doći (kada se naglo pređe na veću količinu vlaknastih namirnica) do gasova, nadutosti, grčeva i česte, veoma retke stolice.

Vlakna su zadužena za duži osećaj sitosti, pa samim tim podstiču i mršavljenje.

Nerastvorljiva vlakna pomažu bržem kretanju hrane kroz digestivni trakt i ubrzavaju izbacivanje toksina iz creva. A rastvorljiva vlakna upijaju vodu iz creva, omekšavaju stolicu, i smanjuju probleme sa hemoroidima.

Kuvanje heljde 

U odnosu na količinu heljde, neophodno je trostruko više tečnosti. Kuva se znatno kraće nego pirinač, a gotova je kada se trouglasta zrna otvore (raspuknu), nabubre, i dovoljno omekšaju.

 

Heljda se može koristiti podjednako za slana i slatka jela, za salate i kaše, kao prilog mesu ili ukusna poslastica. Nakon klučanja, dovoljno joj je oko 5 minuta da bude skuvana, i tada je poželjno isprati je hladnom vodom, da bi se izgubio njen gorak ukus. Ukoliko je heljda vaš izbor namirnice kao dodatak supama, čorbama i jelima gde će dati gustinu, potrebno je isprati zrna u vodi, očistiti ih od trunja i travki (koje se često mogu videti među zrnevljem), i pred kraj kuvanja ih dodati u lonac.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *