Makrobiotika: da ili ne?

Recepti i saveti
Podelite

 

Termin makrobiotika je složenica grčkih reči, što bi u bukvalnom prevodu značilo “veliki život”.

Zbog toga, makrobiotička ishrana se i smatra ishranom za dugovečnost i zdravlje, a pored zdravih semenki, ona obuhvata i harmoniju između jin i jang energije, toplog i hladnog, svetla i tame, muškog i ženskog…

 

 

Makrobiotika na prvom mestu podrazumeva konzumiranje svežih žitarica i mahunarki, koštunjavih plodova, a tek zatim povrća i voća. Potiskuju se meso i mesne prerađevine, a favorizuje riba.

Hrana treba da je što svežija i prirodnija, sa što manje termičke obrade, i zahteva što više žvakanja pre gutanja, a zabranjuje prejedanje, koje je svojstveno drugim vrstama ishrane.

Prednosti makrobiotičke ishrane

Kako makrobiotika podrazumeva konzumiranje što više svežih žitarica, i namirnica sa kraćom termičkom obradom, smatra se da obiluje zdravim mastima, bilnjim vlaknima, i složenim ugljenim hidratima, koji pospešuju rad organa za varenje, a smanjuju srčane smetnje i maligna oboljenja.

Mane makrobiotičke ishrane

 

 

Najčešće spočitavanje u makrobiotičkom načinu ishrane nastaje kod kalcijuma, gvožđa i proteina životinjskog porekla (jer se izbegavaju mleko, mlečni proizvodi i meso), i smatra se da ne obezbeđuje dovoljne količine navedenih nutrijenata.

 

Piramida

Piramida makrobiotike zasniva se na oko 50% žitarica, 20-30% povrća i voća, 10-15% mahunarki, a samo 5-10%  na supama i čorbama.

U preporučene žitarice se ubrajaju cela zrna pirinča, kukuruza, prosa, heljde, i kinoe, dok se ovas, ječam, raž i pšenica smatraju žitaricama za izbegavanje, jer vode ka belom brašnu, a nikako ne pogoduju osobama sa celijakijom. Dakle, ukoliko imate celijakiju, alergiju ili intoleranciju na gluten, a okrećete se makrobiotici, oprez!

 

 

Voće je nešto slabije zastupljeno u makrobiotičkoj ishrani, u odnosu na povrće. Prednost se daje sušenom ili svežem, sezonskom voću, dok se za povrće predlaže konzumacija svežeg i isključivo sezonskog (u vidu salate), ili kuvanog na pari ili kratko barenog.

U mahunarke koje makrobiotika prihvata, spadaju pasulj, sočivo, soja i leblebije. Povrće ne sadrži gluten, te je kao takvo pogodno i za osobe sa glutenskom osetljivošću.

Pasulj je nešto kalorijski jači u odnosu na sočivo, s tim što se sočivo brže kuva, lakše je za varenje, i ne stvara nadimanje kao pasulj. Soja i leblebije (leća) su niskog glikemijskog indeksa, kao i pasulj i sočivo, te se preporučuju i dijabetičarima. Ove mahunarke obiluju proteinima, i mineralima, a siromašne su mastima, pa se smatra da sprečavaju taloženje masnih naslaga na zidovima krvnih sudova. Takođe, makrobiotika uvrštava i unos morskih algi u jelovnik, zbog izuzetne količine vitamina i minerala, visoke hranljivosti, a niske kalorijske vrednosti.

Beli i žuti trščani šećer u makrobiotici se izbegavaju ili skoro apsolutno izbaciju, a predlažu se voćni šećeri, jer se sporije razlažu iz hrane, i postepeno odlaze u krvotok, a na taj način smanjuju poremećaje u lučenju insulina. Takođe, makrobiotika podrazumeva konzumaciju voća sa podneblja sa kog potičemo, a nikako veće količine tropskog voća, koje najčešće koristimo u hladnijem periodu godine, zbog velikih potreba za vitaminom C.

Tropsko voće rashlađuje organizam, pa se predlaže upotreba “našeg” voća: jabuka, krušaka, šljiva, kajsija, jagodičastog voća, i naravno, opet kada mu je sezona.

 

 

Dakle, priroda nam je podarila izbor u ishrani, a semenke nisu samo hrana za četvoronošce ili letače, već i za nas. Susam, lan, pirinač, heljda, proso, suncokret, bundeva, ovas, kinoa, amarant, soja, leblebije, čia semenke i druga hranljiva semena.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *