Rezultati – epizoda 9

Smešna strana života
Podelite

 

– Alooooo? Alooo, jel me čuješ? Ama, šta radiš sa tim telefonom, čuješ li me? – gunđa Mile u slušalicu svog mobilnog telefona, pa prekida vezu, i okreće ponovo.

– Alooooo? Đuro? Jeli li poludeo? – započinje muški razgovor, a sa druge strane se čuje glas – Ma kako da ne poludim? Radim, ne znam gde mi je glava, uuffff… – uzdiše Đura teško, pa nastavlja – Gde si ti, šta radiš? Hajde do mesare oko šest, tada se smiri gužva, ili dođi posle osam do mene, možeš li? – upita Đura mesar, a Mile kao zapeta puška odgovara – Kako ne bih mogao? Mogu da dođem i oko šest, pa da budem kod tebe u magacinu, a posle ću te ispratiti do kuće, nije mi teško. – započinje Mile šalu, a jedva čeka da čuje kako je Đura prošao na kladionici, pošto je dobio rezultate, ali mesar odbija džentlmenski predlog o praćenju kući.

– Budeš li mi bio u magacinu, zatvoriću te u hladnjaću, pomisliću da mi je jedno dobro parče svinje ispalo, onako slučajno – a Mile se odmah nadovezuje – Kako li sebe još nisi zatvorio u hladnjaču? Još sam mršaviji od tebe! – brani se Mile, a Đura ne ostaje dužan – Jesi, mršaviji si, možda 300 grama. Ajde, zdravo. Dođi posle, imam sad posla. – i završava prijateljski razgovor sa komšijom, prekidajući vezu.

Stoji Mile pred ogledalom, pa se skida do pojasa. Sve se okreće oko svoje ose, pa se zagleda. Onda oblači majicu, pa uvlači stomak. Potom podiže ruku i savija je u laktu, proverava mišiće. A Miloš ga gleda sa strane.

– Šta je mali, šta me zagledaš? – upita sina, a on odgovara – Ma ne bih te gledao da nisi zauzeo pola predsoblja. Što proveravaš mišiće, tata? – upita radoznalo dete, a tata će bitno – Zato što sam muškarac. Zato proveravam mišiće. Gledam kako sam lepo građen. – a Ljilja se ubacuje – Građen kao bure za vino, oblo sa svih strana – i smeje se, a on se buni – A što si se udala za mene? – upita je, a ona se zagrcnu vodom koju je pila, pa se zakašlja, i odgovara – I ja se pitam! Nekad si bio lep momak, malo jači, onako, svuda te bilo. Nisi bio mršav, nego onako, taman. Momčina. A vidi sada kakav si, ugojio si se previše, Mile, ali stvarno. – kritikuje ga Ljilja, a on kreće u kontranapad.

– Sad sam ljudina! Ljudi sa čeličnom voljom i gvozdenim živcima ne mogu biti lagani kad stanu na vagu. – bezuspešno se brani, a Ljilja nastavlja po svom – Ma ne treba tebi vaga, vidi koliki si, ti bi vagu slomio. Kad si se merio poslednji put? – a on je gleda i kao iz topa – Kad san bio u selu kod Đure, što pitaš? – a Miloš ga gleda, pa se nadovezuje – Tata, jel onda kad smo išli na pijacu, pa si se popeo na stočnu vagu? – Mile ga popreko pogleda, i prstom pokaza u smeru ka vratima dnevne sobe – Jesam li rekao da to ne spominješ pred mamom? Sad sam gotov! Bolje mi beži s očiju, dok sam još dobre volje – smeje se, prisećajući se svojih dogodovština, pa se okreće ka ženi.

– Voliš ti mene, a? Šta ima veze ako sam malo krupnije građe? – upita je umiljato – Nisi ti malo krupnije građe, Mile, ti si sad debeo, i brinem za tvoje zdravlje. Pogledaj u Đuru i vidi sebe. Skoro ste isti. Morate nešto da uradite sa sobom, obojica. Što ne popričate malo, možda da zajedno krenete u akciju? – upita ga, a on će iznenađeno – U kakvu akciju? Nismo mi više za izlaske, to danas sve neka deca u gradu. A i kako da pogledam neku, kad odmah pomislim kako ćeš mi oko iskopati.

– Ma čuj ti njega! Ko priča o izlascima? Govorim ti o trčanju, brzoj šetnji, o rekreaciji. Eee, o čemu ti razmišljaš, ccc… – gunđa Ljilja, i nadovezuje se – Odosmo Miloš i ja do Margite, obećala sam joj da ću doći na kafu, i taman da Maji ostavimo malo mira, da uči dete. A šta ćeš ti? – pita ga, a on sa osmehom odgovara – A ja idem do Đure na čast. – i raziđoše se svako na svoju stranu.

Ulazi Mile u mesaru, sa zadnje strane, i zatiče Đuru kako sedi na stolici i seče jabuke.

– Šta to radiš nesretniče? Gde je pivo za čast? Vidi ga, on seče jabuke. – i počinje grohotom da se smeje, a Đura ga odmeri, razmišljajući da li da ga gađa jabukom, ili ne, pa progovara – Kakva čast? Hajde sedi, častim jabukama danas. Doneli smo gajbu jabuka sa sela, baš su lepe. Probaj. – i nudi mu već isečene kriške.

– Hoću da čujem kakvi su rezultati. Jel visoka vrednost? – upita – Jeste, druže moj, previsoka. Ne znam šta ću. Nije mi lako. – odgovara Đura.

– Ma šta ne znaš? Lako ćeš. Svuda po malo, i nema više. Brzo će da nestane. – saopštava Mile, a Đura ga gleda bledo – Ma kako svuda po malo? Svuda ima puno. Ne znam gde da pogledam. – a Mile zinuo od uzbuđenja, da mu vrabac može uleteti u usta – Ma šta kažeš? Jel moguće? – a mesar klima glavom – Moguće, moguće. Ne znam odakle da počnem. Verovatno ću na odmor desetak dana. Malo da razmislim šta ću i kako ću. – a Mile gleda u neverici, pa ustaje sa stolice, i stavlja ruke na mesto gde bi bio struk – Znao bih ja kako ću, i odakle bih počeo, veruj mi. Eee, samo da mi je malo od tog tvog mnogo. – a Đura ga gleda, pa se krsti – Ti si lud čovek. Gde ćeš to sebi da poželiš? – gleda ga očima kao sova, a ovaj u čudu progovara – Da, da, kako to sebi da poželim… A što samo ti da imaš, a ja da nemam. I ja sam čovek. Hoću i ja!

Đura spušta tanjir sa jabukama na improvizovani stolić, pa ustaje, i grli svog druga. – Eee, moj druže, niko mi tako nije rekao. Hvala ti. Znaš, i mislio sam na tebe dok sam gledao rezultate. Treba da se udružimo. Lakše je u dvoje. – zahvaljuje Đura, a Mile ga popreko gleda, pa se mršti – Šta je, izvini, lakše u dvoje? Da nisi zastranio? – sve se više mršti Mile, a Đura izliva emocije – Nisam ni znao da te toliko volim. Evo u srce si me dirnuo. Niko tako nije reagovao kao ti. Hvala ti. Baš si drug, i stvarno te volim. – Prekini! – prodera se Mile – Konju jedan! – a Đura sada naglo menja raspoloženje – Ti meni da sam konj? Ja da prekinem? U ovakvom trenutku?

– Da! U ovakvom trenutku! – brecnuo se Mile uvređen. – Kako bi samo Magi reagovala da sazna kakve su ti misli? Sram da te bude! – Uvređeno i demonstrativno okređe glavu u stranu, a Đura mu primiče ruku ka ramenu, da ga potapše, a ovaj cimnu rame naglo.

– Zna moja Magi sve. Ona je i započela. Ona je i išla po rezultate. – Aaaa? – začudi se Mile – I šta je rekla Magi? – upita iskolačenih očiju, a Đura sleže ramenima – A šta da kaže? Sve sam ubo što sam mogao, samo sam kiksnuo na jednom mestu. Da sam je bar slušao više…

– Ti si ženu poslao u kladionicu? – šokiran je Mile, a sada i Đura – U kakvu kladionicu? – pa prasne u smeh – U Dom zdravlja, druže moj.

– Ma daj, uozbilji se! – naredi mu Mile, a Đura stade mirno kao vojnik, pa izgovara – Ozbiljan sam. Visok holesterol, visoki trigliceridi, neka antitela, i otkud znam šta još. Ma svašta, strašno. Samo mi je gvožđe nisko. Sad moram na odmor, pa sam mislio da i ti uradiš iste analize, pa da se udružimo, da šetamo svako veče, da malo trčimo. Ne znam. Šta ti misliš? – upita ga mesar, a ovaj zanemeo, pa frknu vazduh kroz nozdrve – E ja sam mislio da si podigao neku lovu na kladionici, i da je red da častiš. A ne da me nudiš jabukama. I šta ćeš sad? – upita, a Đura kao iz topa odgovara – Zatvoriću mesaru. Otvoriću prodavnicu zdrave hrane. Potrebni smo deci, ženama. One brinu za nas. I tvoja Ljilja se brine za tebe. Vidi koliki si. Hajde zajedno da počnemo, i da se ugledamo jedan na drugog. A, šta kažeš? – a hladnim tonom odgovara Mile – Kažem da si lud. To ti je gore nego holesterol. Idem kući. Ne mogu da te slušam više, samo si me iznervirao. Kad ideš na odmor? – upita, spreman da krene kući, a još se zadržava na vratima – Možda već od sutra ili prekosutra. Ne znam. Vratiću se čim se dogovorim sa mojim Dragomirom šta ćemo dalje. Brat mi je, moram da pričam sa njim, a i sa sestrama da porazgovaram malo. Znaš da se mi uvek dogovaramo o bitnim stvarima.

– Dobro. Kad se vratiš, javi se da popijemo pivo. Može? – upita Mile, a Đura odmahuje glavom – A, neeee. Više nema piva. Stomak mora da se smanji, i da se dovedem u red. Hoću da živim. Da se više posvetim deci i Magi. Hoću da budem zdrav! A i ti ćeš sa mnom, videćeš. – namiguje mu Đura mesar.

– Ko si ti i šta si uradio sa mojim drugarom Đurom iz mesare Gica? – upita Mile smejući se, pa nastavi – Mogu ti doći u posetu, ako završiš u ludnici. Računaj na moju posetu. Svečano ti obećavam. I odoh sada. Aj srećno ti bilo! – i ode Mile uz pozdrav rukom.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *