Vitamin D

Recepti i saveti
Podelite

Koliko su nam vitamini važni, odavno je opšte poznato. A koliko ima štetnosti bez njih, malo se zna. Posledice mogu biti brojne. Posebno kada je u pitanju vitamin D.

Vitamin D, ili vitamin Sunce, kako ga još zovu, je toliko važan za nas, da toga nismo ni svesni! A tek što grešimo misleći da ga unosimo u organizam hranom! To je posebna priča.

Slušajući priču jedne mlade doktorke, saznala sam baš zanimljive detalje o D vitaminu, koje, naravno, nisam znala, i živela sam u zabludi. Hranom nećemo uneti gotovo ništa od tog vitamina…

Dr Ljiljana Ljuboja je poreklom iz Srbije, u Zrenjaninu je završila Srednju medicinsku školu (smer farmaceutski tehničar), a Medicinski fakultet je završila u Novom Sadu. Trenutno je na specijalizaciji u Nemačkoj.

Evo šta sam saznala od nje.

Da bismo uneli vitamin D kroz hranu, na dnevnom nivou, neophodno nam je mnogo hrane. Baš mnogo hrane. Verovala sam da šampinjoni nadoknađuju D vitamin u danima bez sunca, a bilo bi potrebno pojesti čak 1,3 kg šampinjona dnevno, da bi se zadovoljila dnevna potreba za ovim vitaminom! Ili, ako ne volite šampinjone, na dnevnom nivou je potrebno pojesti 2 kg gauda sira, ili popiti neverovatnih 27 litara punomasnog mleka, pojesti čak 7,6 kg teleće džigerice, ili 15 jaja! O ribljem ulju, ribi uopšte, šta reći, osim: mnogo!

Dakle, jedini kvalitetan, brz i siguran način da se dođe do vitamina D je izlaganje suncu. U hladnim i kišnim danima, svi smo ugroženi, a posebno stariji ljudi koji se slabo kreću, ljudi po domovima i bolnicama. Takođe, bez vitamina ostaju i osobe koje svoj radni dan provode u kancelarijama, u zatvorenom prostoru. Isto tako, danas su dosta ugrožena i deca, i to usled ere interneta i prekomernog gledanja televizije. Zato, izađite napolje. Nahranite se važnim vitaminom!

Nedostatak D vitamina može se odraziti na neuromišićne funcije, a tada su ljudi skloniji padovima i povredama. Problem nedostatka ovog vitamina mogu osetiti i kosti, i zglobovi, usled nastanka osteoporoze. Takođe, vitamin D utiče i na memoriju, jer nedostatak ovog vitamina ubrzava razvoj demencije, i lakše dovodi do Alchajmerove bolesti.

Osobe koje nikako ne smeju ostati bez vitamina D su trudnice. Kako nam priča doktorka Ljuboja, ukoliko žena u toku trudnoće ima manjak vitamina D, ili veoma niske vrednosti ovog vitamina, deca tih majki će biti sklonija alergijama, rahitisu.

Dnevna potreba vitamina D je 1.000 IJ (internacionalnih jedinica), u nekim državama čak i 2.000 IJ. Količine preko 4.000 IJ mogu oštetiti funkciju i rad bubrega. A evo i objašnjenja.

Najveći udeo vitamina D, čak 90%, nastaje pod dejstvom UVB zraka na kožu, a taj oblik se, preko metabolita, vezuje za protein u plazmi, odakle odlazi u jetru. Pod dejstvom enzima jetre, ovaj oblik vitamina se menja, i odlazi u bubrege, gde zapravo i nastaje aktivna forma D3 vitamina, tj. hormona D.

Vitamin D ima dve uloge. Prva uloga je na nivou creva (celog digestivnog trakta), dovodi do bolje resorpcije kalcijuma i fosfata, dok je druga uloga upravo u bubrezima, gde se vitamin čuva, i sprečava njegov prekomerni gubitak. Naše telo je jedna veoma moćna mašinerija!

I još jedna zanimljivost. Kreme sa zaštitnim faktorima sprečavaju metabolizam vitamina D. Krema sa zaštitinim faktorom 10, sprečiće čak 90%, a krema sa zaštitnim faktorom 15, sprečiće čak 99% metabolizma ovog dragocenog vitamina!

Ne bojte se sunca, neće se desiti ništa loše ukoliko provedete bar pola sata dnevno izloženi suncu, bez zaštitnih krema. Iskoristite svaki slobodan trenutak, izađite napolje, pokažite suncu svoju kožu. Uzmite ono najdragocenije od njega, uzmite vitamin D!

Više o ovoj priči, i mnogim drugim pričama iz oblasti medicine, možete saznati na You Tube kanalu Medicina u srcu, koji vodi dr Ljiljana Ljuboja.